Da li verujete u čuda?
Ovo je moja priča. Ostavljena sam na obroncima planine Bukulje, i dok sam tražila malo hrane ili vode neki auto me je baš jako udario i više nisam mogla da hodam. Ostala sam tu gde jesam…
Vreme je prolazilo kao i automobili… Stajala sam pored puta i po malo puzala ne bih li negde naišla na neku vodu… Dani su prolazili i ja sam počela da pijem svoju mokraću i jedem kamenčiće, činilo mi se da sam manje gladna i žedna… Ali kako je vreme prolazilo bila sam sve slabija, međutim, nisam se predavala. Imam ja još svašta da istražim!
A onda se sve iznenada okrenulo! Neki auto je stao kod obližnjeg kontejnera da baci nešto i dečko iz kola me je video. Pošli su ka meni i sledeće što znam vozimo se negde. Oni pričaju kako sam jako loše, kako se nadaju da će veterinari moći da urade nešto za mene… Dobila sam vodicu i hranu i češkanje i čist peškir i pregled veterinara.
Dijagnoza: prelomi obe zadnje noge, neophodne operacije. Ali dobra vest je da je kičma dobro. Smestili su me na jednu kliniku u Beogradu i operacije sam prošla odlično. Očišćenja sam od parazita, primila sam i prvu vakcinu. 🥰
Oporavljam se kod Ane i Marka ali oni me na žalost ne mogu zadržati i sada mi tražimo dom pun ljubavi.
Inače, ja sam Bela i doca kaže da imam oko četiri meseca. Dobro se slažem sa macama i kucama i volim decu. Nalazim se u Beogradu. 🥰